уторак, 26. април 2016.

Овако говори Раде Бакрачевић, инжењер из Марибора, председник Српског културног друштва Штајерска заједница и аутор филма “Путевима православља” ...

ЗБОГ похода радикалних исламиста на Стари континент и урушавања западног хришћанства, због моралне и економске кризе богатих земаља, православље као најискренија и најчистија вера привлачи све више пажње свих верника и веродостојника у свету. Урадио сам документарни филм “Путевима православља”, са циљем да први на европским телевизијским станицама прикажем историјску вредност српских манастира и православне духовности.
Овако говори Раде Бакрачевић, инжењер из Марибора, председник Српског културног друштва Штајерска заједница и аутор филма “Путевима православља” о овој хришћанској вери и Српској православној цркви, који је, како каже, намењен православном свету и јавности на Западу. Бакрачевић се налази у Београду, где се са патријархом Иринејом договара о свечаој премијери овог филма.
- Његова светост патријарх Иринеј ми је дао благослов за снимање документарног филма по свим православним храмовима, који су баштина српска и баштина читавог човечанства. Са екипом од двадесет чланова снимали смо и монтирали филм две године. Суфинансијери филма су Министарство културе и информисања Републике Србије и Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП - каже Бакрачевић.
Овај инжењер, пореклом из Рашке, живи већ деценијама у Словенији, где успешно ради на развоју и очувању националног и културног идентитета Срба у Штајерској. Иницијатор је обнове српске цркве у Марибору, сарадње Срба из Словеније и Аустрије са Србима у отаџбини, и многобројних активности Срба из подунавских земаља.
Бакрачевић је у последње четири године урадио још два филма “Српска царска лавра манастир Хиландар на Светој Гори Атос” и први део “Путевима православља”, које је приказао у Србији, Словенији и Аустрији. У свом трећем филму “Путевима православља два” посветио је највише пажње крипти Храма Светог Саве у Београду, манастиру Жича, манастирима на Косову и Метохији, Конференцији православних представника из 45 држава, одржаној у Словенији и Састанак изасланика православних цркава, “Међународни Фонд јединства православних народа”, који је организовала Руска православна црква у Љубљани 2015. године.
ПРЕМИЈЕРА У МАЈУКако смо сазнали, премијера филма “Путевима православља” ће бити у крипти Храма Светог Саве у Београду крајем маја. Потом су предвиђена приказивања у Зрењанину, Сремским Карловцима, Краљеву, манастиру Жича, Љубљани, Марибору, Крању, Бечу, Лондону и Москви.
- Православље јача, уједињује се и шири. Све више је православних у САД и Јужној Америци. Са повећањем броја верника и храмова јача и православни дух. Томе треба да допринесе и ширење истине о снази српског народа и Српске православне цркве која делује у стотину држава света - говори Раде Бакрачевић, који у свом филму ексклузивно први пут приказује икону Богородице Тројеручице из Свете царске лавре манастира Хиландара.
Ова света икона је први пут после 800 година забране изнесена из манастира Хиландара, ношена бродом до Солуна и онда уз пратњу више стотина војника, полицајаца, свештеника из целог света и огромног броја верника пренесена у цркву Светог Димитрија у Солуну. Ту је постављена на главни иконостас, да су је могли целивати верници из целог света. Тај део филма ће бити први пут приказан светској јавности.
Патријарх Иринеј и Раде Бакрачевић
- Копије филма ћу предати патријарху Иринеју, игуману Методију, Храму Светог Саве, православним црквама и манастирима, универзитетским библиотекама у Словенији, српским друштвима и амбасадама, а наравно и свим српским министарствима у Београду и свим медијским кућама у Србији и Европи - говори Бакрачевић о својим плановима после београдске премијере.

ТРИ ПАТРИЈАРХА
У овом документарном филму, који траје 90 минута, приказани су патријарх руски Кирил, патријарх цариградски Вартоломеј, патријарх српски Иринеј, игуман Методије из манастира Хиландар, владика бечки Андреј, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, покојни митрополит Јован и још 60 епископа и свештеника.


Да Европа прихвати Србе

среда, 20. април 2016.

Борба Мириних петлова





На Радан планини. Објављено је 04.04.2012. Снимљено у близини Ивањског гробља, у дворишту Весинаца...

уторак, 19. април 2016.

Из штампе је изашао 47. број часописа „Бдење“

Нови број часописа „Бдење“
Из штампе је изашао 47. број часописа за књижевност, уметност и културну баштину Сврљиг, број 47, година XIV, јануар – март, 2016.
Главни и одговорни уредник Радослав Вучковић Оперативни уредник Милица Миленковић Уредништво Злата Коцић, др Горан Максимовић, Обрен Ристић, Русомир Д. Арсић, Виолета Јовић, Мирослав Тодоровић, Славиша Миливојевић и Зоран Гавриловић Секретар уредништва Зорица Бранковић Басарић Издавач Центар за туризам, културу и спорт, Сврљиг За издавача Зоран Гавриловић Адреса Центар за туризам, културу и спорт, 18360 Сврљиг, Боре Прице 2 тел. 018/821-059 е-mail: bdenje_srg@yahoo.com Часопис излази четири пута годишње, цена примерка 250 динара, годишња претплата 1000 динара, за иностранство двоструко. –Садржај прилога овог  броја: Бдења  Лаза Лазић КУЋА ПРЕКО ПУТА …3 Анђелко Заблаћански ЧОВЕК ЖЕНИ...10 Жељко Медић СВЕ СЕ ВЕЋ ДОГОДИЛО …13 Кемал Мусић МОЖДА ИПАК ПОЗНАТИ ПИСАЦ ЛАМЕК ЋИСУМ СКОЧИ СА ТРЕЋЕГА СПРАТА ЗБОГ ВЕРТИКАЛНОГ МОБИНГА ..16 Жељка Аврић ГРАНИЦE..19 Зоран Гужвић ВОЗГЛАС ... 22 Стамен Миловановић НАДМЕТАЊЕ ...25 Владимир Конечни ДУША КАФИЋА КЕРВИДЕР ….37 Милан Ђокић СУБОТОМ НЕ ПОЧИЊУ РАТОВИ, А НИ НЕДЕЉОМ ....43 Горан Бјелановић ПАСТОРАЛА …49 Слободанка Живковић ТАЈ ГЛАС .... 52 Немања Стојковић КАО ДЕЦА …53 Недељко Терзић ГЛУВИ ПЕКАР …..55 Јелена Глишић УЗАЛУД(НОСТ) .. 58 Мирјана Н. Радованов Матарић ЦРВ ….61 Петар Жарков ОСЛУШКУЈЕМ ЈЕСЕЊЕ ДАМАРЕ …..62 Тамара Сенић МУЗИКА ЈЕ ЗА ДЈЕЦУ ....64 Тумачења  Дрaгoљуб Jeкнић ЛOMOВИЋEВ СУMOРНИ ПJEСНИЧКИ КРУГ ...66 Васа Павковић КРИВО ДРВО СТОЈАНА БОГДАНОВИЋА ….74 Анђелко Анушић ОБРЕДНО ДЕЈСТВО ПРИЧЕ, АРКАДИЈСКИ ВРТ СЉЕЗОВЕ БОЈЕ .. 78 Милица Миленковић ТРИ ПРОМЕТЕЈСКЕ КЊИГЕ ….85 Гордана Влаховић ЦИНОБЕР У ВЕНАМА …..93 Милентије Ђорђевић КЊИГА ЗА ЦЕО ЖИВОТ …96 Зоран Туцаковић БРАЗДА ЖИВОТА И ПРОВАЛИЈЕ ВРЕМЕНА …99 Мирјана Штефаницки-Антонић ЛИРИЧАР ХОДИ СТОПАМА ПРИПОВЕДАЧА ……102 Упознавања  Иво Светина ЈА И МОЈА РУКА ……105 Иштван Турци ПИШИ КАО ШТО СЕ ДРУГИ МОЛЕ ......... 114  Сагледавања  Радослав Војводић КАКО КУКАВИЦЕ ТРУЈУ НАРОД ….122 Душан Стојковић ПОЕТСКИ ВРТ МИЛОВАНА Ђ. АЛЕКСИЋА .....127 Иван Новчић КОМИЧНЕ ХИПЕРБОЛЕ (КУСТУРИЦА И МАРКЕС) ... 133 Владислав Ђорђевић АКАДЕМСКИ ФЕМИНИЗАМ ……136 Александар Марић О ВИЗАНТИЈИ ИЛИ О СВЕТЛОСТИ ... 150 Бобан Миленковић, протoјереј-ставрофор ЗГАЖЕНА ЛЕПОТА ИЛИ МОСТ НА РАСИНИ ...152 Сведочења Бранко Станковић ЖРТВА ……..159 Владимир Јагличић ЖИВЕТИ И УМРЕТИ У КРАГУЈЕВЦУ ....163 Мирослав Радовановић ДРАПЕРИЈЕ ИЗЛОГА КОЈЕ ЈЕ СУНЦЕ ИЗБЛЕДЕЛО …...177 Баштина Зорица Бранковић Басарић ИЗРЕЗБАРЕНА ПРИЧА …….180 Милица Миленковић БЛАГОВЕСНИК ДЕРВЕНСКОГ КРСТА И СВРЉИШКО ЈЕВАНЂЕЉЕ ....185 Радиша Драгићевић ГОРЕ ПАРЕ ………..187 Јакша Динић ДИЛЕМЕ ОКО КАНДАЛИЦЕ …….191
Из  обиља прилога старијих и млађих писаца, издвајамо  искрено и убедљиво писан текст песника и преводиоца Владимира Јагличића, посвећен сећању на преминулог песника  Димитрија Николајевића (1935–2015). – Иначе, онлајн верзија овог најновијег броја часописа може се читати и преузимати на следећој адреси   Бдење 47.


Владимир Јагличић
ЖИВЕТИ И УМРЕТИ У КРАГУЈЕВЦУ

Ауторизована беседа са комеморације одржане поводом смрти песника Димитрија Николајевића (1935–2015) у Народ ној библиотеци у Крагујевцу, 17. 12. 2015.

Кад узме реч на оваквим тужним скуповима, човек може покушати да говори „објективно“, књижевно-критички, при чему се излаже ризику

субота, 09. април 2016.

Бољи од Шекспира

Роботи отписују писце /  Б. Ђ. | 09. април 2016. 12:24 | Вештачка интелигенција постаје способна да створи ваљано књижевно дело. Компјутер написао да је, у потрази за радошћу, престао да ради за људе

КРАТКИ роман иза ког стоји програм вештачке интелигенције развијене у Јапану успео је да прође први круг избора за књижевну награду "Никеи Хоши Шиниши".
Иако признање на крају није освојио, талентовани компјутер имао је све услове за фер борбу. Током оцењивања жири није знао да ли пред собом има прозу коју је написао човек или машина, а вест да је робот глатко прошао даље, по мишљењу многих, доказ је да је човечанство достигло још један циљ пројектован у делима научне фантастике. Роботи би ускоро могли да пошаљу праве писце у пензију.
За награду која носи име по јапанском писцу овог жанра, аутору књига "Ћудљиви робот" и "Поздрави из далеког свемира", конкурисала су чак четири романа овог електронског уметника. Није познато који од њих је задовољио жири, али један роман носи наслов "Дан када је компјутер написао роман" и у њему стоје заиста футуристички редови: "Искусио сам радост први пут и писао са узбуђењем. Дан када је компјутер написао роман. Компјутер, у потрази за сопственом радошћу, престао је да ради за људе".
Ово не значи да смо баш сасвим близу репликантима из "Блејд Ранера" или чувеном Халу 9000 из "Одисеје". Ма како изгледало, вештачки писац, ипак, није почео да мисли о себи, својим осећањима и жељама, пролазности живота о суштини бића. Научници укључени у овај пројекат саопштили су да њихова умешаност у створене романе износи око 80 одсто. Људи су изабрали заплете и детаље, унели све речи, а онда је компјутерски програм од тог материјала написао текстове и испоручио добро компоновано књижевно дело.
Писци од крви и меса још нису у паници да ће изгубити посао, мада се предано ради на формули за креативност и орвеловским машинама које пишу књиге. Јапански СФ аутор Сатоши Хасе признао је да је импресиониран, али да овакви радови имају много мањкавости, међу којима је и слаб опис ликова.
Вест из Јапана није фасцинирала српске писце. Драган Великић, за "Новости", каже да није против технологије, али да је она у књижевном случају ограничена:
- Не можете програмирати емоцију и животно искуство. Оваква књижевност је, такође, врста треша, коју не бих пожелео да читам.
Да вештачка интелигенција не може да замени писца, сматра и Александар Гаталица:
- Бескорисни су такви покушаји. Можда компјутер може да победи у шаху, али овде није реч о комбинаторној интелигенцији. Иза приче стоји човек и обраћа се човеку. Књижевност је израз човештва који је упућен човештву читалаца.
БОЉИ ОД ШЕКСПИРА
БРИТАНСКИ научници су пре неколико година направили занимљив тест: испитаницима су дали два сонета, са захтевом да изаберу онај који им се више свиђа. Ауторе поезије нису им открили, а у питању су били Шекспиров и један сонет који је створио софтвер за креативно писање. Већина учесника теста определила се за робота-песника!
Роботи отписују писце

СРЧАНИ УДАР / ЗОРАН М. МАНДИЋ

(Есеј о обнови пропаог времена)

Он долази изненадно и
Неповратно
Треба ухватити тај звук
Који се са чулима магле
Обрушава у невид
У стање када рецимо не знаш
Зашто те цепајуће боле руке и
Када кроз крвне судове
Утрнулог тела не провлаче жице наде
Нема ту поделе на главне и
Споредне чињенице живота
На главне и споредне кардио-хирурге
На распуштену интерпункцију прозе
У причи о фаталној револуцији
Запањујући отпуштеног ритма из редова
Мелодије синапси домалог укоченог прста
На шаци леве руке
Треба ухватити тај звук испод вида
Изнад воде која не уме са распамећеним
Налетима таласа изнутра
 Из неопеване средине која је
Напустила ребром оковани затвор
Грудног коша
Хан само за једно срце доле на
 Југу Србије
Где се реалне удварају песничким
Сликама у црним официрским чизмама
Оца и сина који још увек преврће по
Његовој архиви
мравињак у близини будућег храма. Звижд, април 2016.

Лепо је сетити се тренутка вожње у
Колицима спаса
Лепше него се упустити у расправу о лепоти
Или сликати фрушкогорски пејсаж
Усред кога је саграђена
Болница
Лепо је у ружном писати одбрану лепоте
А затим  преда ружноћом потписати
Уговор са самим собом за селидбу у
Хан само за једно срце доле на
Југу Србије
Усред огорченог супарништва прозе и
Есеја у поезији која личи на рат ветрова
На пролаз кроз реп комете у коме се
Рачвају запушени крвни судови
Угруване Цивилизације под инекцијама
Кортизона
Шта радиш овде питао ме је Бог док су ме
Разапињали на столу кардиохирургије у
Сремској Каменици
Скроз је све у реду одговорио сам срећан
Што зна где сам и што ме неко тамо чека као
Последња обнова пропалог времена


На Васкрс 2015.

недеља, 03. април 2016.

Amazing Isolated Tribes and Culture Documentary



Објављено је 17.02.2016.
Amazing Isolated Tribes and Culture Documentary

Када је о мотивима реч, извесно је да је Сандук пун таме мала целина заошијана у најразличитијим правцима

ТОДОРОВИЋЕВ ТАВНИ ПРОЗНИ КОВЧЕЖИЋ / Срба Игњатовић

Мотив са Старе планине / Мирослав Тодоровић
Мотив са Старе планине / Мирослав Тодоровић
Приземна подела „књижевног посла“ сходно којој песник ваља да пише искључиво песме, прозаиста приче или романе (писати и једно и друго већ није одвише препору-чљиво!) а критичар своје рецензије-приказе и есеје у нашим просторима чини се да је већ прилично времена превазиђена. Ташто држим да сам, овоме обрту, и сам понешто допринео. А сада, ево, том прекршајном стазом креће и Мирослав Тодоровић, премда, опет ћу хвалисаво, одавно знам за његов приповедачки дар, делимично ствар завичајног наслеђа али и искуствени нанос. Поводом ове потоње тврдње: зар није то онај песник што је, зарана, опевао негдашње наше трудбенике-мученике, ту гулију,како он зна да каже, наводне „јунаке рада“ изђикале уз празан пасуљ у мензи, „умне поруке“ шефова и предрадника ( попут оне да гулији треба дати тек колико да им задњица не зарасте) и отужне говоранције некдањих политиканата, мајстора „самоуправног модела“ пра-знословља?
Када се том „миљеу“ поврати, Тодоровић прибегава раскошном  живом говору, народски сочном, веристичком и више него ефектном. У исти мах изоштрени посматрач, Мирослав Тодоровић није залуду „штио књиге“, мрчио и оштрио своје поетско перо. Писање поезије неповратно је усложило његов исказ нијансама, разбокореним асоцијацијама, умним опажањима, смислом за „крупницу ситницу“, за иначе скрајнуте и баш због тога битне детаље

COMPLETARIUM

Сазвежђе З уз подршку - WordPress-a

ЗАВЕТИНЕ+

"Људи месечеве светлости" - online


KOGITO KLUB

online izdanje istoimenog veb sajta


My Opera

Руј. Рајско дрво Звижда


UERKA

ДРУГА СРПСКА РЕНЕСАНСА online


АЛАЈБЕГОВА СЛАМА

Друга друкчија незнана, Србија.Изравнања


Алманах

за живу традицију, књижевност и алхемију, I , 1998.


Амблем

Амблем тајног писма света


БОБОК, БОБОК, БОБОК

Дневник писца 1873.


Баксузи, намћори, угурсузи, јуродиви...

Јуродиви бога ради


ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ

Новине Едиције Заветина


ВИНАВЕРОВ СОКАК

Пантологија пеленгирике. Изводи и друго- (Канал ФИЛТРА)


ВРЗИНО КОЛО

Магазин ФАНИКА


ГРАБАНЦИЈАШ

SERBIAN PRESS EXPRESS : Вести из отаџбине и расејања


ДУХ МРТВИХ ПЕСНИКА

Живљи је од духа живих


ЕCUMENICAL NEWSPAPERS

...


ЗАВЕТИНА

ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА (тзв. Мала заветина, Први петак после Тројице)


ЗАВЕТИНЕPress

Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни


Златни Расуденац

Лист за антибирократску књижевност и критику


КЊИЖАРА ПИСАЦА

"УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА" (Антикварница ) - (рас)продаја књига и часописа, нових и старих, рукописа


КОМПАС

Даба Шон. Да Баш Он


КОРЊАЧА

Кључ за одкључавање зарђалих...


МАГАЗА

Концентрични кругови: непозната Србија


МЕЂУПРОСТОР

dans l'espace entre, пространство между, utrymme mellan, ruang di antara , plass i mellom , espaço entre elas, spaco en inter, Zwischenraum


Мајмунска завера

По Шкловском


НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ

Понор, провалија, бездан, јаз


ОПАЛО ЛИШЋЕ

Песме отпале из антологије "Несебичан музеј"


ПАМУК

Non, Je ne regrette rien


ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Бела Тукадруз: ЖУТО ЦВЕЋЕ СА СПРУДОВА СА ПЛАВИМ ЗЛАТОМ


ПИСМА

ЗАВЕТИНАМА, почев од лета 2011


ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА

"Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.


ПРЕТЕЧА

претеча тефтера


ПРОТИВОТРОВ

Лов на слонове:новости београдских "Заветина"


ПРУГА

„железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса


Пелазгион

Библиотека ЦАРСКИ РЕЗ online


Путеви Србије

Водич за (непо)колебљиве и радознале духом


РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ

Ковчег безразложних успомена


РЕНЕСАНСА

Српска ренесанса


САЛАШ СЕВЕРАЦА

ЗАВЕТИНЕ:Ми


СУЗ

Mагазин Групе "Сузовци"


СУРБИТА(р)

Библиотека Прототипа


Сазвежђе Мирослава Лукића

Најважније о Бели Тукадрузу (алиас М. Лукићу)


Себични музеј

Једна од скривених антологија "Несебичног музеја"


ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА

Магазин Севераца