ПРЕТПЛАТА

ПРЕТПЛАТА
Четворогодишња на 4 електронска издања ЗАВЕТИНА

уторак, 01. март 2016.

MOARA PARASITA : Лице


MOARA PARASITA : Лице / Белатукадруз


На самом крају календарског лета 2012. године, пре Мале Госпојине, изашла је из штампе најновија књига Белатукадруза (алиас М. Лукић, 1950 )  MOARA PARASITA : Лице, у издању „Едиције БРАНИЧЕВО“  (Библиотека AB OVO, књ. 24.)
Најобимнији део ове иначе изузетно обимне, али лепо одштампане књиге, 3/4 књиге , Прва целина, тј. Тамо где се секу месечева линија и стабло Посвећеног дрвета, чине песме везанога стиха. Белатукадруз их је писао далеко од очију јавности. Остало, тј. 1/4 књиге чине песме штампане у или у песниковим романима, периодици, или на другим местима, али сабране на једном месту представљају овог песника у новом, ласкавом светлу. Овом књигом, коју би пожелео сваки песник-перфекциониста, Белатукадруз се представља на начин значајнијих савремених европских аутора…
Књига садржи ефектан Пролог и још жешћи Епилог, где аутор проговара јетким језиком сасвим примереним   околности да су већину тих песама тек сада одштампаних, тридесет или четрдесет година након свог настанка, у песниковој 62. години живота, издавачи игнорисали, одбијали… Тако да је то, поред осталог, и веома потресан Каталог осујећеног песника
…Та књига, у свом коначном облику, овде, сва од понирања везаног стиха, стварана годинама и далеко од очију јавности, објављује, на свој начин:
Дошло је време да богови и полубогови Наметног века, политички бандити и песници оду у пензију!
Лудило и распамећеност Србије довело је на власт – фантастичну бирократију. Пуцао је њима прслук за српски народ – научили су да је народ ђубре. Најавангарднији и најмодернији песници су – типични представници конзервативизма.
Зашто песници послератне песничка Тројке, да не наводим друге, нису постали заиста и велики песници? То је смешно питање. Непотребно.
Зна се одакле потиче духовност (из губитништва!). Тзв. велики песници Наметног века не припадају стваралачким личностима усправног држања.
Припадају страшилима. Припадају (несрећним) добитницимаНаметног века.
Ма шта покушавали да докажу из петних жила актуелни уиниверзитетски професори књижевности – пре свега они којипредају ( тобож предају!) 20. век српске књижевности.
*
Досадно је међу тзв.  ауторитетима и надуваним величинама Наметног века – нема расапа мозгова. Нема искрености.Афирмисали су их они најгори
Они што су методично истребили оне најбоље међу Србима, или их екскомуницирали за сва времена, или их сатерали у злогласне логоре. Поверовали су у модерну поезију која лаже повлађујући свим својим измишљотинама.
Где су докази. Чинило се да су  добро сакривени, скоро уништени.Па ипак, нешто је претекло. Узмите случај, недавно обелодањен, шесдесет година после крађе рукописа књиге о српским реалистима,  Ве Глигорића и Живомира Младеновића, стравичан доказ о аутизму српске културне и књижевне јавности.  Доста има наследника Ве Глигорића, пресвучених, деструктивних, себичних и кратког памћења, али хитрих кад треба ударити подмукло. Припадају скоро нераскидивом ланцу српске редуковане културе и несреће.Можда је понеки од њих промумлао нешто о подземном комешању интелигенције у катакомбама и боксовима пакла. Они су се курчили, народски речено, и њихова суштина је у мајмунисању, калкулисању. Они су као и народ коме припадају, склони бешчашћу.
Курчили су се, да, гурали се у центар српског живота, неки су од њих били сасвим у центру, станујући на неком од оних брда са летњиковцима; волели су центар, зато што је он мучан, узбудљив, страшан, прљав, безнадежан. Центар је и у Србији, као и у Русији
Наметног века био ПАКАО. „
Тако пише Белатукадруз  (стр.306 – 308)  Као непоткупљиви песник-критичар, сведок првог реда.
…Већина песника (говорим о оним најбољим) обично појма немају о величини и дубини песничке снаге, којој је по величини и дубини равно једино читаочево памћење: памћење оног читаоца који је у свом бићу истовремено и лабуд, и рак и штука…
Ова књига се никада неће моћи објаснити до краја, јер онај који ју је стварао осећао се мозаички: као лабуд који тежи облацима, као рак који иде унатрашке, као штука која вуче у мутну дубину – и све то у једном бићу. Вероватно је Емерсон у праву када је једном приметио да је поезија била написана пре свију времена: и вероватно продрети у оне регионе, где је ваздух музика, где је сан истина, значи чути понеку од тих првобитних мелодија и вреди покушати и записати. Речи и песме су сасвим индиферентни облици божанске енергије… Фантазија, која тече, која се не мрзне, изузетно је важна, а најважније је не зауставити се код уобичајених значења речи или појмова, него их употребити за своје нове мисли…  (стр. 318)
   Белатукадруз
ПРОЛОГ
MOARA PARASITA

…I guardiani della note
con le lancio magnetiche
controllano il cerrchio
dell’ Universo,
lasciando spazi vuoti
tra ogni sincope fosforescente.
Distanti
come le tre torri
del Sogno.
Si guardano in silenzio
pensando la stessa parola.
Enormi giganti di ferro
ascoltano il fischio eterno
Distanti
come le tre torri
del Sogno…
Сада ми идемо тим „празним просторима“
Отац је једва вукао ноге,
и то не беше од вина које је попио
већ од старости и последица прележане болести
улазимо у круг који надзиру
стражари ноћи или духови предака
„Све то беше Лукићско“, отац показа руком са врха
Златног Расуденца:
„Бара, Просјане, Лакомица, Преко Пека, па уз реку
све до изнад Кесона и Старог Јаза, Турског Вира –
око тридесет хектара првокласне земље у комаду!“
Ишли смо према светлости… дефинитивнога.
„Јаз и воденица беху на нашем поседу,
зато су је звали од памтивека Лукићска.
Више од половине воденице припадало је нама,
а сада…погледај на шта све то личи!…“
Воћњак испред гробља у Поточићу.
Воћњак на врху Златног Расуденца
Млади брестови, огуљени кљуновима детлића.
(Змијче у трави!) (Дуга змија испод моста на реци!)
„Овде сам засадио жуту липу –  белу нисам могао наћи…
Ако поживим још пет година, купићу вам двадесет кошница.
Српска полошка…“
(Змија се увила око шљиве!)
„Најезда змија и бубашваба! Ове нису опасне.
Опасна змија шишти кад јој приђеш на три корака, дигне главу.
Од шарке се треба чувати и од поскока.
Од поскока се никад не бежи уза и низа страну брега.
Јер он се педа, лети као стрела.
Треба бежати брегом попреко, па кад се педне,
он се скотрља и човек може умаћи…
Равницом поскоку не можеш умаћи…!“
Отац је рекао: „Хајде да ти покажем међе
оног што није на продају,
да знаш,
да те не праве лудим
насртљиви…“
Ишли смо кроз тишину
с истом речју у мислима…
Постоје Врата Звижда
и чувају их
Стражари ноћи
с магнетским копљима
Ја сам их отворио
заувек.
Имати свој извор,
поток, или део обале реке
у коју се улива поток,
рибњак и букве праве као стрела,
воденицу поточару, салаш или бачију –
на обронцима Хомољских планина,
или на Мирочу, планини коју је вајао
Бог и о којој отац прича у заносу
и после четврт века –
То је оно на шта све чешће
помишљам, чак и кад личи на манастирски живот.
Немати ништа од тога, чак ни крдо
мирочких корњача – то одређује живот…
Мати је набрала нарамак дворишних јоргована
пред полазак на аутобуску станицу
и разговор о пчелама није започео случајно
(нисам ни слутио колико га тишти неизвесност будућности, проблем вечности):
Отац већ годинама баца дуге погледе у Будућност
и трза се ноћу од привиђења која га у сну море,
уздише у кревету као од пробада.
Али о томе ћути, или говори индиректно.
Он је видео оно што ће будући песници можда тек видети…
Тужна је судбина Цветајеве, Пастернака
и свих оних који нису писали за савременике
већ су се директно обраћали потомцима
Вратио сам се Овде где
Стражари ноћи
с магнетским копљима
надзиру круг
Света
И када сам заиста
провирио на мрачни таван
било је толико паучине
гушће од калуђерске браде
Прашина је била дебела и згодна
да се по њој оре
од јутра до мрака
И било је пуних најлонских кеса
признаница, диплома, похвала,
зарђалих кашика
Читавих свежњева
Преписке с нечастивим
И један прави змај
са Далеког истока
коме су мишеви
начели огњени реп
Секао сам паучину
као саће дивљих пчела
И подизао црепове
Пљуснула је светлост
Са светлошћу је почело
просецање кроз мрачну шуму
Буђење новајлије
Сва спавања личе једна на друга
а свака несаница је различита
Ово сам нашао
у најмрачнијем делу тавана:
Све таблете
које баба није попила
све шприцеве којима је нису боли
све пропуштено
све срушено
све промашено
и запетљано
све што се враћало
као несаница и кошмар
Зло је огромно,
али није у људима безгранично
Бог је навалио на читаве генерације
огромни терет
неред, мрак и ђубриште
И механички ритам распадања…
(стр. 7-11)
Књига се може поручити директно од  Књижаре "Бобок", тј. од аутора. 

Нема коментара:

Постави коментар

COMPLETARIUM

Сазвежђе З уз подршку - WordPress-a

ЗАВЕТИНЕ+

"Људи месечеве светлости" - online


KOGITO KLUB

online izdanje istoimenog veb sajta


My Opera

Руј. Рајско дрво Звижда


UERKA

ДРУГА СРПСКА РЕНЕСАНСА online


АЛАЈБЕГОВА СЛАМА

Друга друкчија незнана, Србија.Изравнања


Алманах

за живу традицију, књижевност и алхемију, I , 1998.


Амблем

Амблем тајног писма света


БОБОК, БОБОК, БОБОК

Дневник писца 1873.


Баксузи, намћори, угурсузи, јуродиви...

Јуродиви бога ради


ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ

Новине Едиције Заветина


ВИНАВЕРОВ СОКАК

Пантологија пеленгирике. Изводи и друго- (Канал ФИЛТРА)


ВРЗИНО КОЛО

Магазин ФАНИКА


ГРАБАНЦИЈАШ

SERBIAN PRESS EXPRESS : Вести из отаџбине и расејања


ДУХ МРТВИХ ПЕСНИКА

Живљи је од духа живих


ЕCUMENICAL NEWSPAPERS

...


ЗАВЕТИНА

ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА (тзв. Мала заветина, Први петак после Тројице)


ЗАВЕТИНЕPress

Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни


Златни Расуденац

Лист за антибирократску књижевност и критику


КЊИЖАРА ПИСАЦА

"УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА" (Антикварница ) - (рас)продаја књига и часописа, нових и старих, рукописа


КОМПАС

Даба Шон. Да Баш Он


КОРЊАЧА

Кључ за одкључавање зарђалих...


МАГАЗА

Концентрични кругови: непозната Србија


МЕЂУПРОСТОР

dans l'espace entre, пространство между, utrymme mellan, ruang di antara , plass i mellom , espaço entre elas, spaco en inter, Zwischenraum


Мајмунска завера

По Шкловском


НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ

Понор, провалија, бездан, јаз


ОПАЛО ЛИШЋЕ

Песме отпале из антологије "Несебичан музеј"


ПАМУК

Non, Je ne regrette rien


ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Бела Тукадруз: ЖУТО ЦВЕЋЕ СА СПРУДОВА СА ПЛАВИМ ЗЛАТОМ


ПИСМА

ЗАВЕТИНАМА, почев од лета 2011


ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА

"Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.


ПРЕТЕЧА

претеча тефтера


ПРОТИВОТРОВ

Лов на слонове:новости београдских "Заветина"


ПРУГА

„железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса


Пелазгион

Библиотека ЦАРСКИ РЕЗ online


Путеви Србије

Водич за (непо)колебљиве и радознале духом


РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ

Ковчег безразложних успомена


РЕНЕСАНСА

Српска ренесанса


САЛАШ СЕВЕРАЦА

ЗАВЕТИНЕ:Ми


СУЗ

Mагазин Групе "Сузовци"


СУРБИТА(р)

Библиотека Прототипа


Сазвежђе Мирослава Лукића

Најважније о Бели Тукадрузу (алиас М. Лукићу)


Себични музеј

Једна од скривених антологија "Несебичног музеја"


ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА

Магазин Севераца