СТВАРНИ живот великих шпијуна заправо је много занимљивији од оних описаних у романима, филмовима или телевизијским серијама. Њихове операције задивљују више од легенди које су о њима настале, записао је једном приликом Роберт Џ. Лампир, специјални агент ФБИ. Живећи у дубокој сенци, водећи двоструке или троструке животе, они су врло често, хладнокрвно и непоколебљиво, поверљивим информацијама до којих су долазили, мењали постојећи баланс војне, политичке или економске моћи, у временима у којима су живели. Лавиринти, мрачни ходници, тајне собе, тунели и опсена људи од којих су добијали или добијају поверљиве информације саставни су део шпијунског посла. Мотиви за ову врсту животне клацкалице су многоструки. Од дубоких патриотских осећаја, компликованих породичних и животних околности и уцена, па до похлепности и привлачности звекета новца.
Наравно да ни Срби никада нису били равнодушни према таквим изазовима. Листајући пожутеле странице архива или многобројних књига објављених на ову тему, открићемо "туце" наших људи који су живот стављали на коцку не би ли дошли до неке информације која би могла да помогне њиховој земљи. Ти подухвати се често убрајају у највеће светске шпијунске операције. Међутим, било је и оних који су због прегршт пара издавали своју домовину и нудили и најтајније податке службама других држава, а најчешће оним које су биле отворено непријатељски расположене према Србији.
ОД ИЗБИЈАЊА Првог устанка и почетка формирања модерне државе, Србија је била на удару појединих европских земаља. У томе је, наравно, предњачио свезнајући полицијски и обавештајни апарат Аустрије, који је још од 1805. године био упућен у готово све значајније тајне у Србији. У бечким архивима сачувана су документа која казују да је један од првих "информатора" Беча био Јован Савић, у нашој историји познатији као Иван Југовић, који је као секретар Карађорђевог Совјета, сваке вечери, преко једног аласа, достављао своје извештаје у Земун, тамошњем аустријском команданту, а овај их је прослеђивао генералу Симбшену у Петроварадин