СРОДНЕ ВЕСТИ

          ИКОНА Богородице са Христом која је из Цркве светог Јована у Бенковцу током ратног вихора деведесетих пренета у Србију и спасена од уништења постала је ових дана тема хрватских медија. Разлог њиховог интересовања је тврдња Милорада Савића, некадашњег кустоса бенковачког музеја, да је то дело великог мајстора сликарства Ел Грека. Док је за српски народ ова икона светиња, коју су као реликвију, као и у свим прогонима, понели у завежљају, у Хрватској никоме до ње није било стало, све док није наговештено да је њен аутор можда Ел Греко.Савић је, иначе, учествовао у спасавању културно-историјског и црквеног блага срског народа у Славонији, а тек ових дана је писао о икони која се сада налази у Музеју Српске православне цркве у Београду. Ослањајући се на заиста неистражену причу, Хрвати су експресно затражили да се икона врати у њихову земљу. Позвали су се на споразум о преузимању уметничке баштине, која је током потоњег ратног вихора са егзодусом народа пренета у Србију, како не би заувек остала заробљена или спаљена у држави која у то време Србе није желела. Иако је у споразуму јасно наведено да ће однето културно благо бити враћено тек кад се обнови светиња из које је однето, а Црква светог Јована у Бенковцу чека обнову, у тамошњој штампи се спекулише да би ову икону требало "вратити" у манастир Крка, у коме никад није била!
          Савићева тврдња је прихваћена у тамошњој јавности као апсолутна истина, иако се стручна јавност, ни српска а ни светска, није озбиљно бавила овим радом. Све је заснивано на претпоставци једног, додуше великог српског познаваоца средњовековне уметности. Историчарка уметности Аника Сковран, прва је и засада једина довела у везу бенковачку Богородицу са Христом и Ел Грека. Своју анализу објавила је у Зборнику Народног музеја још 1997. године и тај текст, насловљен "Две иконе два славна Крићанина" прошао је готово незапажено. Иако је реч о великом уметнику, експертиза којом би се доказало ауторство - није урађена. Како сазнајемо, икона из Бенковца се не помиње ни у једном попису Ел Грекових дела.
          - Помало сам скептичан да је икону из Бенковца насликао Ел Греко, али стручњаци за тај период и његово стваралаштво требало би да дају последњу реч. Мој лични став је да ништа не треба да вратимо у Хрватску, али ако моја црква верује да треба вратити благо наше културе онима који су га палили, па нека то уради - каже историчар уметности Никола Кусовац, који је током деведесетих учествовао у спасавању српског културног наслеђа из Хрватске.
          Икона са ликом Богородице са Христом годинама је оштећена чамила у олтару цркве у Бенковцу.
          - Почетком рата склоњена је са још 170 овдашњих икона из цркава. У томе сам и ја учествовао, јер сам желео да сачувам српску културу - наводи Савић.
          Већ 1992. нашла се у Народном музеју у Београду и убрзо је приказана на изложби са 118 икона из цркава Равних котара. Икону је нешто касније рестаурирао Радован Пиљак, конзерватор Народног музеја у Београду.
          - Када су је донели, била је готово црна. Ликови су се тек назирали - сећа се Пиљак. - На њој су биле наслаге које су се таложиле кроз време, од настанка до рестаурације. Пре последње рестаурације, претрпела је неколико чишћења уљем из кандила. Требало је одвојити прљави слој од бојеног дела. Било је веома тешко и мислим да је то једна од најтежих, али и најбољих рестаурација коју сам извео. Рестаурирао сам је традиционалном методом и материјалом по највишим светским стандардима. Икона је власништво Српске православне цркве и мислим да треба да се врати у бенковачку цркву тек кад се српски народ врати тамо одакле је протеран.
          Рестаурација иконе омогућила је Аники Сковран њену даљу обраду, одређивање аутора и периода настанка. Икону Богородице са Христом атрибуирала је као дело Ел Грека.
          - На темељу многих показатеља, склони смо да у овој икони препознамо дело раног Доменика Теотокопулоса - Ел Грека, који као веома млад, двадесетпетогодишњи сликар долази из Грчке у Венецију - објаснила је Аника Сковран. - Могуће је да је икона настала за време његовог боравка у Венецији. На Венецију упућује мајушни гризај ведуте Трга Светог Марка са Дуждевом палатом на овој икони. Изненађујући је наговештај извесних сликарских решења карактеристичних за његова каснија дела остварена у Шпанији. Сликар је та решења већ наговестио на неким од бочних сцена бенковачке иконе.
          Аутопортрет Ел Грека 
          У утврђивању сликара бенковачке иконе Аники Сковран је помогло поређење овог дела, не само са раним радовима Ел Грека, већ и са његовим делима која су настала касније. Док је живео на Криту, Ел Греко је био цењени иконописац у позном византијском стилу. Касније, у радионицама венецијанских сликара одустаје од технике темпере на дрвету у корист уља на платну и преузима стилске одлике водећих венецијанских мајстора Тинторета и Тицијана. Тек у Шпанији развија сопствени, препознатљив стил који карактеришу издужене фигуре.
          - Интересантна је истрајност у Ел Грековој привржености одређеним библијским сликама којима се непрестано враћа: Благовести, Визитационе, Ваведење Богородице, Рођење Христово... Оне су присутне на бенковачкој икони и многим касније насталим платнима у Шпанији - истиче Сковран. - Доминантна фигура разапетог Христа на бенковачком Распећу, снажно моделованог торза, подсећа положајем тела, руку и ногу на многа каснија распећа, на којима се Христово тело све више деформише - Мадрид, Прадо, Париз, Лувр...
          Аника Сковран примећује сличност између анђела из Благовести на нашој икони са анђелом из Крштења Христовог на Ел Грековом делу које се налази у Толеду и левог анђела у Распећу Христовом у Музеју Прадо...
          Период од 1560. до седамдесетих нејасан у животу сликара је време у које, чини нам се, треба сместити настанак бенковачке иконе - наводи Сковран. - Откриће бенковачке иконе, мада слабо очуване, на којој препознајемо младалачко дело славног Крићанина, осветлиће његове загонетне почетке које тек треба истражити.
          КНЕЗ ПАВЛЕ ПРОДАО ГРЕКОВОГ "ЛАОКОНА"
          НАРОДНИ музеј у Београду имао је у својој збирци једно Ел Греково дело. Слика "Лаокон" је 1938. изнета из земље да би учествовала на изложби у Лондону, али се, нажалост, никада није вратила у Београд. Притиснут беспарицом кнез Павле, чије је име у то време носио наш национални музеј, продао је слику Националној галерији у Вашингтону за 100.000 долара!
          БЕЗ ЗВАНИЧНОГ ЗАХТЕВА
          ИКОНА из Бенковца и даље је у Музеју СПЦ у Београду, али није изложена. У Патријаршији кажу да су чули за претпоставке да је насликао Ел Греко. Читају натписе у хрватској штампи, мало су забринути, али до сада нису добили званичан захтев, нити позив да се ово дело врати у Хрватску.